Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар1787 — Беч, 7. фебруар1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.^[1] Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.^[2] „Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначко“.^[3] Стекао је и неколико почасних доктората.^[4] Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало да је то због духова и вештица. После смрти доста његове браће његови родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице

•